Постанак насеља – и сам назив сведочи о томе – је везан за име земљопоседника Тот Јожефа, који је у близини свог салаша испарцелисао оранице и продао, и један део поделио својим надничарима и беземљашима. Касније, 1905. године је изграђена црква, а у другој деценији века саграђена је и школа и жандарска станица, отворена је и трговинска радња мешовите робе. На такав начин је настао историјско језгро данашњег села на раскрсници више пољских путева. Насеље је постало самостална административна јединица после реорганизације кањишког атара 1948. године. У ово време се број становника и повећао напуштањем и срушењем салаша. У 90-тих година се јављају позитивне промене у административном и економском смислу. Тотово Село је постала самостална месна заједница, добило је пошту, а нестала је и саобраћајна изолованост насеља успостављањем аутобуских веза према Кањижи и Суботици. Изграђен је и један млин, а и нафтно поље је позитивно утицало на економски развој и могућности запошљавања. У културном погледу је најзначајнија штампарија и издавачка кућа Графичка радња „Логос“ у оквиру парохије цркве „Светог Јосипа радника“. Природна средина села је једнолична, али лепа и уредна. У околини села надморске висине крећу око 102 метара, па је територија изразито равна, мада има и неколико већих хумки. Ова природна средина ствара повољне услове за поњопривреду. Тотово Села је данас напредно сточарско-ратарско насеље. Сточарство је савремено организовано по захтевима интензивног сточарења. Најјаче заступљене ратарске културе су пшеница, кукуруз, шећерна репа, сунцокрет.
Знаменитости у Тотовом Селу:
Макета Дунава
Фудбалска Академија „Њерш Иштван“
Шпортска хала, која је у току изградње
Католичка црква „Светог Јосипа радника“