Околина данашњег Трешњевца је била настањена и у преисторијско доба, за време неолита. О томе сведочи археолошки материјал у близини основне школе. Први писани документи о средњовековном насељу потичу из 1271. године под називом Горњи Адорјан, где су постојали и манастири.
Данашње насеље се развило средином прошлог века, колонизацијом узгајивача дувана и пастира. 1857. године у насељу је живело већ 437 становника. Тад су добили и првог учитеља, Јаноша Калмана. У следећим деценијама отворене су занатске радње, млин, бушени су артерски бунари, подигнута је жандарска станица, школа и црква.
Тако је настало функционално језгро насеља. Одавде су улице расле према старом Сенћанском путу, дуж путева за Велебит у подножју заравни, поред пута за адорјанску железничку станицу. Водећа економска грана села на надморској висини од 102 метра је пољопривреда. Најраширеније културе су житарице и индистријске биљке. Сточарство је јако развијено, у оквиру тога најразвијеније је говедарство, свињарство и овчарство. Културна баштина становништва је јако богата и разноврсна. Све ове традиције верно чува Културно-уметничко друштво „Петефи Шандор“, које сваке године организује сусрет „Богата грана“ за очување и презентацију фолклора целе општине Кањиже.