Градска кућа
Главни трг бр. 1., 24420 Кањижа, www.kanjiza.rs, predsednik@kanjiza.rs
Стара Кањижа је 1908 стекла ранг града и самим тим је добила више надлежности, а и више могућности за даљи развој. Град је сматрао приоритетним циљем да се што пре изгради нова зграда градске куће која ће бити адекватно угледно здање. 1911. године изграђена је Градска кућа која и данас служи као седиште градске управе. Зграда општине Кањижа грађена је према нацртима будимпештанског архитекте Золтана Рајса (Реисс Золтáн) у стилу сецесије. Иако, због мањка финансијских средстава изграђена у поједностављеној верзији, одише једниственим стилом. Према оригиналном плану, зграда Градске куће је асиметрична ‒ типично за зграде из доба сецесије; са бочним торњем, који делује импресивно и улива страхопоштовање. Међутим, због недостатка новца, Золтан Реисс је поједноставио план 1909. године: изостао је торањ са сатом са леве стране а декорација фасаде је нешто скромнија. Истурена свечана сала са низом уских вертикалних прозора, украси од лима, геометријски једноставна зидна огледала чине зграду посебном. Сецесијски мотиви не владају, али ипак одређују стил Градске куће у Кањижи, која није само најимпозантнија грађевина нашег града, веć је и један од највреднијих архитектонских споменика сецесије у Војводини.
Зграде у стилу барока и сецесије
По својој архитектури Кањижа има одлике правог средњоевропског градића, са приметним утицајима барокног и сецесијског стила. Њена уређеност, чистоћа улица и тргова није битна само мештанима. Ту особину града примећују и гости који долазе и бораве у граду. Дуж Главне улице која се надовезује на Главни трг, налазе се трговинске радње, посластичарнице и кафићи. Једна од најлепших грађевина Главне улице (некадашња Господкса улица) јесте зграда садашњег Омладинског дома, реновирана 2012. године и у којој се одвија мноштво програма током године. На згради – у којој је некада функционисала банка – изразито се појављују архитектонски украси барокног стила.
У амбијенталном заштитном појасу на Главном тргу се налази зграда садашње Управе за Трезор и Центра за социјални рад, која је највероватније већ онда красила некадашњи пијачни трг, када је започета изградња Градске куће. Део је архитекте Золтана Рајса. На глави стубова, која зграду „раздвајају“ на три дела, налази се женско лице са бујном косом коју уоквирују гране лозе. На највишем делу фронталног свода налази се симбол штедионице (оригинална сврха зграде): кош са пчелама.
Недалеко од ње и зграда Јавног предузећа за комуналне услуге „Комуналац“. На обновљеном фронталном делу зграде сачувана је оригинална, шаролика орнаментика у којем владају елементи мађарске народне традиције.
На школском тргу се налази зграда Основне школе „Јован Јовановић Змај“ – некадашња зграда самостанске школе надбискупа Лајоша Хајналда. Изграђена је 1901. године. Са минималним спољашњим променама чува оригинални изглед и величанственост у стилу еклектике.
“Мали парк”
Мали парк се налази у самом центру града. Иделано је место за кратак предах и уживање у атмосфери ове мирне војвођанске паланке. Овде се налазе скулптуре и бисте знаменитих Кањижана: песника Иштвана Конца и сликара Тихамера Добоа, правника и политичара Милоша Димитријевића и композитора Тибора Харшањија.
Калварија
Један од најстаријих сакралних места Кањиже се налази на рубу града: „Калварију“ су градили католици, а порекло места се датира у XВИИИ веку.
Калварија Кањижа је стара хумка на југозападу Кањиже на коју су мештани с правом поносни, јер је један од најбоље сачуваних праисторијских кургана на тлу Србије. Овде имамо пример када је хришћанска црква и традиција, вероватно сасвим несвесно, присвојила и сачувала верски објекат паганског порекла. Калварија је сакрални верски објекат католичке процесије-ходочашћа који се обично гради на неком узвишењу. Уколико природног узвишења није било (на пример у Бачкој равници) онда је послужио и брег вештачког порекла, као древни курган код Кањиже који је иначе део једног већег низа кургана сличне грађе и величине — хумке Потисја.
Ово сакрално место је значајно због тога, јер је природна вегетација на њему спречила утицај ерозије, те се може сматрати да је тек незнатно изгубио од свог оригиналног облика. Преко ове хумке, можемо стећи слику о оригиналном изгледу свих сличних сакралних места које су правили народи који су пре неколико миленијума са истока стигли на простор Европе.
Скоро савршеног је кружног облика, и прилично велик, релативна висина му је близу 5 м, а ширина преко 50 м. На брду се налази три крста од камена пешчара а до њих води путељак оивичен „кабинама“ од цигли, са дрвеним крстом на врху, и симболизују места и догађаје на путу Исуса Христа према Голготи када је носио крст. Место је обновљен 2010. године.
Вила Сат Хоргош
Сегедински пут бб, 24410 Хоргош, тел.: 063 8060 293, info@orasvilla.rs, http://www.orasvilla.rs
Бајковита Вила Сат са прекрасним торњем издалека за око западне свим путницима који у Србију долазе из правца Мађарске или се из Србије у Европу упућују кроз најпрометније наше капије са Европском унијом у Хоргошу, у делу села званом Камараш. Да је излетиште Камараш било отмени кутак сведоче разгледнице из тог доба и неколико преосталих летњиковаца. Враћање некадашњег сјаја вили Отоа Браусветера, заслуга је породице Хедвиг и Ђерђа Халаса из Хоргоша у чијем је поседу. Летњиковац познатог сегединског сатџије прозван је Вила Сат из сасвим разумљивог разлога, јер торањ краси сат, а њен некадашњи власник је живео у Сегедину, где је била и фирма за израду сатова.
Вилу Сат је посетио и Бела Барток, један од најеминентнијих композитора двадесетог века, оснивача етномузикологије, антропологије и етнографије у музици – страствени колекционар фолк музике. Млади Бела Барток је на почетку свог креативног стваралаштва у виду прикупљања фолклорних песама, провео једно кратко време код породице Барањаи у Хоргошу. Током боравка упознао је шуму Камараш, прво војно одмаралиште савремене Мађарске. Са Барањаи Золтаном, изузетним познаватељем локалне средине, обишли су пешчано пространство, мајур речног инжињера Рек Ивана и вилу познатог сегединског мајстора сатова, Браусветер Отоа.
Ветрењача у Орому
Од 11 старих ветрењача на подручју Кањиже, једина читава је ветрењача „Бајус” у Орому, на Великом путу, која је изграђена 1869. године, и чији власник је био Иштван (Лукач) Ковач. Ветрењача је изграђена од цигли, а једро се према ветру окретало огромним дрвеним гредама. Поред ветрењаче је био салаш власника са кровом од трске, који му није служио само као дом, него и као магацин. Млин је функционисао до 60-их година, након чега је запуштен, а салаш срушен. 1986 године зграда је постало власништво Ловачког удружења из Орома, и Завод за заштиту споменика из Суботице је израдио планове за ревитализацију ветрењаче и млинареве куће. Радови су се одвијали различитом интензитетом у зависности од количине средстава која су била на располагању разним локалним организацијама и ловачком удружењу. Крајем 80-тих година обнова је застала због недостатка новчаних средстава, а удружење је добило седиште од месне заједнице у згради старе школе па више нису били заинтересовани за наставак обнове.
У међувремену у близини ветрењаче је месна заједница изградила базен и на овом месту се одржава највећи музички фестивал општине: Фестивал ветрењача. Уређењу простора су допринели и организатори фестивала, те су изграђене санитарне просторије у околини млина.
