Комеморација и полагање венаца
Араде, вечна, лепа невесто мађарске туге,
ка теби данас хита наш уздах, ка теби,
која живиш у тами и тишини, сама,
крај сиротог Мароша, који данас жубори тужну песму.
(Ђула Јухас: „Арад“)
Арадски мученици погубљени су након слома револуције и борбе за слободу, 6. октобра 1849. године, на прву годишњицу Бечке револуције и убиства царског министра рата Теодора Бајеа фон Латура. Иако је у Араду погубљено шеснаест официра, национално сећање првенствено чува успомену на тринаесторицу официра погубљених тог дана: генерале Аристида Дежефија, Ернеа Киша, Јожефа Швајдела, Ернеа Пелтенберга, Игнаца Терека, Ђерђа Ланера, Кароља Кнезича, Јожефа Нађшандора, Кароља Лајнингена-Вестербурга, Лајоша Аулиха, Јoвана Дамјанића и Кароља Вечеја, као и пуковника Вилмоша Лазара.
Дан њиховог погубљења, као и смрт Лајоша Баћанија, првог председника мађарске владе, постао је симбол гушења револуције и борбе за слободу.
Међутим, борба за слободу није била узалудна: стање које је постојало пре револуције више није било могуће вратити, а упркос поразу, идеја слободе и независности не само да је наставила да живи у народу, већ је постала још снажнија.
Општина Кањижа пригодним програмом одаје почаст свим познатим и непознатим мученицима и херојима револуције и борбе за слободу.
Говор ће одржати Саболч Каваи, професор историје, а у програму ће учествовати мешовити хор „Цифрасир“ и чланови удружења скаута из Кањиже.
Одајмо заједно почаст успомени на мученике!
