године започета је градња нове цркве од тврдог материјала, по типском пројекту Бечког двора, а градња је завршена 1775. године. За време револуције 1849. године црква је у потпуности изгорела.
У црквеном протоколу у Кањижи стоји да је трећи храм по реду, заправо данашњи храм подигнут у центру града, а освећен 1851. године. Међутим, нека декоративна обележја на објекту иду у прилог чињеници да је храм грађен раније. Црква је грађена у стилу позног барока.
Црква је једнобродна грађевина са петоугаоном апсидом споља и изнутра, те са наглашеним певничким испадима на северној и јужној фасади. Припада типу цркава сомборског узора високог и масивног торња са барокним завршецима, коме је посвећена много већа пажња него осталом делу цркве. 
У унутрашњости је данас иконостас скромне резбарије, изведен у комбинацији закаснелих барокно-рокајних биљних форми и појединих класицистичких елемената- канелираних стубова, зупчастих низова. Први иконостас је осликао 1791. године Теодор Илић Чешљар, али је за време револуције 1849. храм изгорео када је уништен и иконостас и многе црквене утвари. Од старог иконостаса су сачуване две престоне иконе и то: Богородица са малим Христом (уље на дрвету, вел. 110 x 65 цм), Исус Христос (уље на дрвету, вел. 110 x 65 цм). На икони се виде трагови оштећења од ватре, као и икона Арханђео се јавља Исусу Навину, у фронтону средишње аркаде новог иконостаса. Остале иконе на иконостасу је радио Ђорђе – Ђура Пецић 1864. године, након осликавања иконостаса у Мартоношу 1862. године. 
У порти, северозападно од цркве налази се камени крст који је 1871. године подигнут у центру града, на месту званом „свињске пијаце”. Обновљен је 1930. године, а након окупације 1941. године пренет је у порту цркве."