До пре неколико деценија ови инсекти су били распрострањени по свим већим рекама Европе, али и Азије у Жутој реци (Хуанго). Данас им је једино река Тиса остала уточиште, на чијем се доњем току масовно роје сваке године средином јуна у каснопослеподневним сатима. 
Тада се на деоницама реке са глиновитим коритом појављују ларве на површини воде из којих се за пар секунди излазе нежни, крилати, шарени инсекти. Након кратког лета излећу на приобалне биљке (слећу на чамце, па чак и на људе) и тело која им дрхти почиње да скида своју танку, белу „кошуљицу”. То су мужјаци који тек након свлачења кожице постају способни за парење и оплодњу женки. Нешто касније се појављују ларве женки, из којих се појављују полно зреле крилате јединке. Након тога почиње масовни ""свадбени лет” уз парење инсеката, после којег мужјаци брзо умиру. Женке још лете извесно време а затим се спуштају на површину воде и одлажу 6000-7000 јајашца и умиру. 
Из оплођених јајашаца се након две-три недеље излегну ларве, које се укопавају у глиновити део корита реке и ту расту три године. За то време пресвлаче се око 20 пута. Храну и кисеоник им доноси вода. "

посета: Јун