Разноликост равничарског пејзажа се одликује у богатству пустарских, слатинастих, песковитих и мочварских станишта која су формирана у облику мозаика. Биљни свет овог подручја је веома богат: овде се налазе више ретких врста панонске флоре и фауне, чак и таквих чији је опстанак у опасности.
„Селевењске пустаре”, односно шума која је сађена у првој половини XIX века на делу пустаре, су одувек играле важну улогу у животу људи који су живели у околини. „Селевењске пустаре” су стављене под заштиту као посебна природна вредност 1990-тих година. На овом подручју живи 15 веома ретких биљака, од којих се две врсте налазе у Црвеној књизи флоре Србије (издање која садржи листу угрожених биљних врста у нашој земљи): пешчарски шушуљак, који се у целој Србији једино налази у Селевењској пустари, и пешчарска перуника.
Без обзира што се животињским светом пустаре, односно шуме, бави мали број истраживања, степски гуштер се свакако рачуна у угрожену врсту. Поред њега је присутно и много врста лептира и буба. Присуство човека не утиче повољно на птичији свет – птице грабљивице, као што су детлић или ћук су на овом простору у опадајућем броју.
Поред природних вредности посетиоци могу наћи још једну занимљивост у Селевењској шуми: ту се налази чарда најпознатијег мађарског бекрије, Руже Шандора."
"Специјални резерват природе „Селевењске пустаре” је под посебном заштитом јер располаже са изванредним природним вредностима.