Ветрењача је изграђена од цигли, а једро се према ветру окретало огромним дрвеним гредама. Поред ветрењаче је био салаш власника са кровом од трске, који му није служио само као дом, него и као магацин. Млин је функционисао до 60-их година, након чега је запуштен, а салаш срушен.
1986 године зграда је постало власништво Ловачког удружења из Орома, и Завод за заштиту споменика из Суботице је израдио планове за ревитализацију ветрењачеи млинареве куће. Радови су се одвијали различитом интензитетом у зависности од количине средстава која су била на располагању разним локалним организацијама и ловачком удружењу. Замисао је било да ће зграду млина и кућу вратити и првобитни изглед: први би могао да служи као седиште Ловачког удружења, а кућа млинара би био погодан као смештај за госте ловачког туризма. Крајем 80-тих година обнова је застала због недостатка новчаних средстава, а удружење је добило седиште од месне заједнице у згради старе школе па више нису били заинтересовани за наставак обнове.
У међувремену у близини ветрењаче је месна заједница изградила базен и на овом месту се одржава највећи музички фестивал општине: Фестивал ветрењача. Уређењу простора су допринели и организатори фестивала, те су изграђене санитарне просторије у околини млина.