Формирање људских насеља у прастаро доба објашњава се површинским карактеристикама и обиљем воде овог краја као и чињеницом да се испод ушћа Мориша, ту се налазио један од најраније познатих плићака, прелаза, кроз Тису.
Поред места прелажења на Тиси, за обезбеђивање прелаза, у римско доба, те за време сеобе народа, створено је стражарско место на највишој тачци природног предела, а потом земљано утврђење код ушћа потока Кереш (Kőrös). Поток је у IX веку добио име од Словена који су ту живели. Овај назив се у првим писаним документима по доласку Мађара, јавља у облику Cnesa, односно Kenesna, и представља један од словенских топонима који су очувани у Потисју.
Према повељским изворима, Кањижа је вероватно била краљевски посед, о којем се у једној повељи која се датира за 1093. годину, тврди да припада опатији бенедиктинаца у Панонхалми (Pannonhalma). По тој повељи, овај посед који се налази ""поред ушћа потока Цнеса"", био је дарован манастиру бенедиктинаца, заједно са рибњаком који носи назив Мирут, од краља Соломона (1066-1074). У архиву главне опатије бенедиктинаца у Панонхалми и данас се чувају шест повеља из раздобља 1093-1240. године, које се односе на Кањижу."