Њих 150, дошло је 1920. године из Лике и на голим њивама, обронцима лесне заравни на крајњем северу Бачке, основали село, које су у спомен на крај из ког потичу назвали Велебит. Успомену на њих и данас чува Завичајна кућа “Ћемер”, у којој су своје место нашле рукотворине, старије чак и од самог села. Ћемер је иначе мушки кожни појас и саставни је део народне ношње, са преградама за дуван, новац и оружје. Ћемер у време наши прдага је био статусни симбол сваког домаћина.
Као и пре једног века, и данас своја врата поносно отварају гостопримницe, вајатa- дрвеног објекта, симбола среће младенаца, где су спавали док се не роди дете. Кревети су покривени личким покривачима –биљцима, шареницама, а зидови украшени везеним пешкирима, у којима преовладавају кондир, божури и други косовски мотиви.
У Завичајној кући „Ћемер“ се сваке године реализује пројекат-Караван младости за дан светлости (28.јун). Тог дана омладина чита прозу и поезију, познатих писаца, као што су Десанка Максимовић, Војислав Илић, Добрица Ерић и други. Омладина плете венчиће од набраног пољског цвећа.
Поред пројеката-Караван младости за дан светлости, сваке године одржава се радиница старих заната и колонија сликара у Завичајној кући „Ћемер“.
Топлину, мир и спокој души посетиоцу пружа мирис медоносног лековитог биља (босиљак, пелин,милодух бели и плави, лаванда, рузмарин, жалфија, смиље, невен, мента, матичњак ) и ароматични здрави ваздух из кошница. Стално струјање ваздуха на простору села Велебит и амбијент у Завичајној кући „Ћемер“ коју ствара мирис медоносног цвећа и рад пчела подиже имунитет сваком посетиоцу.