Хеллокањиза.рс користи колачиће за пружање доброг корисничког искуства, за приказивање персонализованог садржаја, за приказивање огласа и за пружање других функција и услуга које не бисмо могли да пружимо без колачића.
прихватити

Установе културе и културна одредишта

Образовно-културна установа „Цнеса” 

24420 Кањижа, Трг главни бр. 9., www.cnesa.rs, cnesa@cnesa.rs, Тел/Факс: 024 4873 043

Кањижа је позната по култури и свом односу према њој. Општина Кањижа се налази у центру културолошких струјања на релацији Сегедин-Суботица-Сента, где се вековима чува и негује како српско, тако и мађарско културно-историјско и фолклорно наслеђе. Установе културе својим програмима превазилазе локални значај.

Образовно-културна установа „Цнеса” је основана 1958. године под именом „Раднички универзитет-Мункáсегyетем”. Од 1992. године носи име Образовно-културна установа „Цнеса“. (Цнеса, односно КЕНЕСНА је један од средњевековних имена Кањиже, јавља се у првим писаним документима по доласку Мађара у домовину и представља један од словенских топонима који су очувани у Потисју.) Установа функционише у два објекта са две организационе јединице: „Дом уметности“ (култура) и образовање одраслих (неформално образовање). „Дом уметности“ располаже са мултифункционалном салом, која је захваљујући подршци Министарства културе и информисања преко пројекта „Градови у фокусу“ 2020. године обновљена. Сала има 320 седишта и бележи годишње око 200-250 програма и функционише уједно и као биоскоп. У склопу ове организационе јединице ради и галерија, која носи име сликара, пореклом из Кањиже, Тихамера Добоа – Цигоње (1937‒1987). Омиљена тема његових слика је била река Тиса, али највреднија дела су му графике које приказују биљке и животиње. Међу зидовима галерије годишње се одржава око 15-20 изложба и осталих програма (нпр. презентација књиге, перформансе…)

Организациона јединица за образовање одраслих је смештена у објекту који је изграђен 2008. године. Објекат садржи више просторија за едукациона предавања.

 

Регионални креативни атеље

24420 Кањижа, Главни трг 9., тел.: 024-4879-200, е-маил: rka@sks.co.rs, https://rka.rs/ 

Почетком осамдесетих кањижанин, Јожеф Нађ (светски познат, изузетно цењени редитељ, кореограф, плесач и уопште свестрани уметник) је планирао повратак у родни град, и у циљу помагања његовог рада код куће је изграђена ова установа. Почев од 2007. до данас, поред мноштва радионице у разним уметничким жанровима, створене су и сопствене позоришне и музичке продукције. Кроз деловање „Регионалног креативног атељеа” Кањижа је укључена у светске и европске процесе савремене уметности, а уметници и млади овог региона добију могућност за савладавање савременог ументичког језика на бази традиције. „РКА” обезбеђује плодоносан прилив истакнутих вредности у нашу заједницу, омогућује овој мултикултурној средини успон квалитета на плану уметности, пре свега савремене музике, плеса и визуелних уметности. 

Установа, чији је оснивач Скупштина општине Кањиже, своје функционисање је почела 20. децембра 2006. године. Посебна зграда са великом пробном салом и са пратећом зградом Арт Хотела и Арт Цафé-а заједнички је подухват био републичких, покрајинских и општинских власти. Свод, тј. затворени мост између зграде „РКА“ и ОКУ „Цнеса“ обезбеђује физички спој две културне установе и лакшу везу за кретање уметника из пробне сале на позорницу.

 

 

Библиотека „Јожеф Атила”

24420 Кањижа, ул. Дамјанићева 2., Дамјанићева 2., тел./фаx: 024/4877-323, www.jab.org.rs, jab@jab.org.rs. Огранак у Хоргошу: 24410 Хоргош, Велика улица 2., тел.: 024/226-104, е-маил:  hilda@jab.org.rs 

Библиотека „Јожеф Атила“ у Кањижи основана је 1962. године са циљем да прикупља, обрађује, чува и даје на коришћење најразноврснији библиотечки материјал на српском и мађарском језику. Заједно са својим огранком у Хоргошу и са књижним фондом од око 60.000 књижних јединица и 40 наслова новина или часописа, настоји да задовољи различите потребе својих корисника. У циљ унапређења библиотечке делатности сарађује са народним библиотекама у окружењу, са својом матичном библиотеком, као и са братском библиотеком из Кишкунхалаша у Републици Мађарској. Након дугог периода селидба, у најчешће неадекватне просторе, напокон 2005. год. библиотека је смештана у потпуно нову, наменски саграђену зграду, а око две хиљаде њених активних чланова има могућност слободног приступа књижном фонду који се током календарске године обогати на приближно 1.000 нових наслова. Сваке године библиотека организује многобројне програме намењене широкој читалачкој публици (такмичења ученика у рецитовању, приповедању, часови информативног типа, „читалачки дневник“, промоције књига, предавања, изложбе, трибине). Већ деценијама Библиотека „Јожеф Атила“ је и организатор или суорганизатор Међународне колоније књижевника, која се сваког септембра одржава у Кањижи, од 1952. године.

 

Дом културе Хоргош

Велика улица 2., Хоргош 24410, тел.: 063 422997, е-маил: domkulturehorgos@gmail.com

У Хоргошу постоји дуга традиција богатог културног живота, тако да је Дом културе од веома велике важности за целу заједницу. Зграда која је центар свих културних дешавања у насељу, комплетно је обновљена, са још широм понудом својих делатности, истовремено чува и култивише традицију. Објекат располаже добро опремљеним просторијама за ученике Основне музичке школе, ту се налази хоргошко одељење Библиотеке „Јожеф Атила“, разноврсне секције Мађарског културно-уметничког друштва „Барток Бела“, затим различите цивилне организације. Дом културе је својим самосталним активностима окренут према свим генерацијама и стварању трајних вредности: ту се организују изложбе, представе, фестивали. Све посетиоце који су жељни квалитетне забаве и културе очекује пријатна атмосфера и срдачни домаћини!

 

Основна музичка школа Кањижа

Ул. Николе Тесле 2., 24420 Кањижа, е-маил: muzicka.kanjiza@gmail.com, Зборница: 024-874-355, Секретаријат: 024-874-371, http://kanjiza-muzicka.skola.edu.rs/ 

Године 1952. у Кањижи је основана нижа музичка школа. На почетку свога деловања  је имала између 120 и 160 ученика, распоређених у три одсека: клавирски, гудачки и дувачки. Од 1. октобра 1978. године када је верификован „Музички центар“, ради самостално у Кањижи и у Хоргошу, као јединица Културно образованог центра. 1991/92. школске године Основна музичка школа се преселила у другу зграду (улица Николе Тесле бр. 2), и проширило се бројно стање ђака. Настава у школи изводи се двојезично (на српском и мађарском наставном језику).

Од 1. септембра 2001. године Основна музичка школа је постала самостална. Почело се у оскудним условима и скромном опремом. Међутим, музичка школа убрзо постаје право културно жариште у граду и окупља младе и даровите људе.

Одсеци који делују при школи су: музичко забавиште, припремно одељење, клавир, хармоника, виолина, виолончело, дрвени дувачи, гитара, а ту су још и камерни састави, хармоникашки оркестар, хор, а од школске 2005/2006. године у школи постоји и одсек за соло певање.

Школа је носилац великог броја признања и награда са многих значајних такмичења и фестивала како у земљи, тако и у иностранству.

 

Биста Милоша Димитријевића

Скулптура стоји у југоисточном углу Малог парка, испред Градске куће, и дело је Дринке Радовановић реномиране вајарке из Београда. 

Милош Димитријевић  је рођен 10. маја 1824. године у Старој Кањижи, у једној од најугледнијих породица тога доба. Основну школу је завршио у Старој Кањижи а школовање је даље наставио у Карловачкој гимназији, а седми и осми разред са великом матуром у Сарвашу, право је студирао у Прешеву, након чега је положио адвокатски испит. Живео је у Кањижи до 1848. године, тј. до своје 24. године. Био је српски посланик у Угарском сабору у више мандата, а потом и Председник Матице српске. Ово се сматра најзначајнијим делом живота Милоша Димитријевића јер је руковао најзначајнијом просветном и културном установом Срба у тадашњој Аустро-Угарској. Допринео је развоју слободне мисли, политичком животу заједнице, просперитету свог народа и друштва у целини. Родног града се увек радо сећао и помагао у многим сегментима. Умро је 20. фебруара 1896. године.

 

Биста пијанисте и композитора Тибора Харшањија

Скулптура стоји у југоисточном углу Малог парка, испред Градске куће и дело је признатог вајара Ласла Силађија.

Тибор Харшањи је рођен 27. јуна 1898. године у Старој Кањижи. Студирао је на Високој музичкој школи у Будимпешти, компоновање је учио код Золтана Кодаља (мађарски композитор и музиколог, уз Белу Бартока најзначајнији мађарски музички стваралац 20. века). Године 1921. краће време концертира у Бечу, затим годину дана на турнеји по Холандији, од 1923 живи стално у Паризу као пијаниста, диригент и композитор. Постао је један од најпознатијих имена паришког музичког живота. Припадао је тзв. паришкој школи и прихватио је многе тековине данашње музичке технике, али никада није изгубио везу са музиком своје земље. Написао је више музика за игране и цртане филмове, као и за представе луткарског позоришта. Умро је 19. септ. 1954. године у Паризу.

 

Биста Хермана Гринфелда

Биста се налази испред главне рецепције Бање Кањижа. Херман Гринфелд (1864 – 1926), банкар, велепоседник и индустријалац, своје највеће послове који су дали печат развоју Кањиже, започео је почетком прошлог века и без икакаве сумње усмерио развој Кањиже на најбољи могући колосек. Фабрику за производњу цигле и црепа Гринфелд је покренуо 1903. године, а деценију касније у пуном сјају било је и „Купатило чудотворног бунара”. Биста је изливена у бронзи и дочекује госте од 2005. године испред модерне зграде „Бање Кањижа”. Рад је академског вајара Саве Халугина из Суботице.

 

 

Споменик „Тиски цвет“

Инсект Тиски цвет (Палингениа лонгицауда) више милиона година очарава људе својим ритуалом љубавне игре, лепотом свог облика и боја. Својим лепршавим бићем подсећа нас на пролазност времена. Скулптура се налази у Народном парку.

 

Споменик оснивачима Колоније књижевника

Споменик у Народном парку подигнут је оснивачима Шандору Богданфију, Ласлу Галу, Иштвану Латаку, Михаљу Мајтењију и Јожефу Шулхофу на чију иницујативу је 1952. године одржан први сусрет књижевника у Кањижи. Манифестација се од тада сваке године одржава у Кањижи и прилика је за сусрет, разговоре и стварање савремених уметника војвођанске књижевности.

 

Споменик „Циганка”

„Циганка” се налази испред некадашњег главног улаза старог објекта Бање Кањижа – Абелле. Симболизује легенду о настанку Бање Кањижа, према којој је лепа циганка код Чудесног бунара, на пашњаку 6 км од Кањиже излечила своја болна колена.

 

Спомен кућа у Мартоношу

Ул. Атиле Јожефа бр. 1., Мартонош

Спомен кућа у Мартоношу је уређена у спомен свих жртава ИИ светског рата. Посебна је због тежње координатора пројекта: да чува успомену свим жртвама који су свој живот безразложно губили – без обзира на њихову верску или националну припадност.

 

Хармоникашки оркестар

Ул. Николе Тесле 2., 24420 Кањижа. 

Хармоникашки оркестар функционише у оквиру невладине организације „Друштво пријатеља музике”. Кањишки омладински хармоникашки оркестар је основан 1973. године.

Чланове спаја љубав према музици и хармоници, што доказује скоро пет деценије успешног постојања, заједничког рада и бројне награде и признања.

Солисти и оркестри удружења учествовали су више пута на домаћим и међународним такмичењима, али и на светским такмичењима. Гостовали су у Француској, Швајцарској, Мађарској, Шпанији, Хрватској, Италији. Њихов репертоар укључује домаћа и међународна популарна дела за хармонику. Оснивач, вођа и диригент оркестра је Пирошка Лосонц.

https://www.youtube.com/user/anapavlov24/videos 

 

Догађаји

Туристичка карта