Римокатоличка црква Светих анђела чувара
Школски трг 2., 24420 Кањижа, тел.: +381 24 4877 832, https://www.facebook.com/Szent-%C5%90rangyalok-r%C3%B3mai-katolikus-templom-252733061806837
Римокатоличка црква Светих анђела чувара је изграђена 1768. године. За време револуције и борбе за слободу 1848-1849, приликом опсаде града храм је изгорео. Неколико година касније је упешно обновљен у класицистичком стилу касног барока. Храм, како га мештани зову „Велика црква” је заиста велик: са висином од 62 метра доминира центром града. Дужина цркве му је 62 м, ширина 15 м, а звоник је висок 48,5 м, са 5 звона. Око цркве налази се башта са бројним скулптурама, међу којима посебно место заузима кип Светог тројства подигнут 1891. године захваљујући донацији породице Бата.
2019 године су обновљене оргуље цркве, које датирају од краја 18. века. Рестаурација је трајала годину дана. Током обнове сачувани су сви делови старих оргуља који су били одговарајући и у оригиналном стању. На пример сачуван је предњи мануал који је такође израђен крајем 18. века.
Пријављене групе у било које време могу разгледати унутрашњост цркве.
Православна црква Светог Архангела Михаила
Улица Главна бр. 1., 24420 Кањижа, тел.: 024 4877597
Према Летопису Српске православне црквене општине у Кањижи, прва црква подигнута је на месту ушћа потока Киреш у Тису, а била је грађена од плетера. Срби су је подигли након доласка у ове крајеве, Великом сеобом 1690. године. На месту старог храма 1773. године започета је градња нове цркве од тврдог материјала, по типском пројекту Бечког двора, а градња је завршена 1775. године. Током мађарске револуције 1848-1849. године, изгорела је до темеља. Године 1851. на истом месту подигнута је данашња црква.
Зграда припада типу цркава сомборског узора са високим и масивним торњем са барокним завршецима, коме је посвећена много већа пажња него осталим деловима цркве. Црква је једнобродна грађевина са петоугаоном апсидом споља и изнутра, те са наглашеним певничким испадима на северној и јужној фасади.
У унутрашњости је данас иконостас скромне резбарије, изведен у комбинацији закаснелих барокно-рокајних биљних форми и појединих класицистичких елемената- канелираних стубова, зупчастих низова. Први иконостас је осликао 1791. године Теодор Илић Чешљар, али када је храм 1849. године изгорео сачуване су само две престоне иконе и то: Богородица са малим Христом (уље на дрвету, вел. 110 x 65 цм), Исус Христос (уље на дрвету, вел. 110 x 65 цм). На икони се виде трагови оштећења од ватре, као и икона Арханђео се јавља Исусу Навину, у фронтону средишње аркаде новог иконостаса. Остале иконе на иконостасу је радио Ђорђе – Ђура Пецић 1864. године.
Православна црква у Мартоношу
Ул. Радивоја Петрића бр. 9., 24417 Мартонош
Према предању, православна црква у Мартоношу постоји од 1600. године и посвећена је празнику Преноса моштију св. Николе. На крсту од кованог гвожђа подигнутом над апсидом је јасно читљива година 1762, што вероватно означава годину завршетка обнове цркве после буне из 1711. године. Црква је поново страдала у буни 1848. године, када је спаљен инвентар, архивска грађа, а највероватније и иконостас. Обнова корпуса црквене грађевине почета је 1852. године уз значајну материјалну потпору цара Фрање Јосифа и Патријарха руског.
Црква је једнобродна грађевина, мањих димензија са издуженим бродом. Бочне фасаде су равне, без периферне пластике која се не јавља ни на западном делу.
Унутрашњи зид дебљине више од 1м, и грађен је од цигала са плевом, што упућује на градњу XИВ и XВ века, док је спољни део зида цркве дебео око 60 цм и новијег је порекла.
Резба иконостаса изведена је у комбинацији закаснелих барокно-рокајних биљних форми и класицистичких елемената. Дуборез је премазан бронзом. Српска православна црква у Мартоношу својом старином, архитектонским и стилским вредностима које се очитавају из основе цркве, као и вредностима у самој цркви, има несумњивог значаја као споменик културе.
